PODIJELI

Јавности је познато да Црногорски електропреносни систем (ЦГЕС) гради далековод Пљевља-Тиват који прелази, како преко имовине приватних власника, тако и преко имовине државе Црне Горе и појединих општина. Управо зарад јавности и због онога што јесу неспорна права и интереси грађана, желимо да укажемо да на траси далековода Пљевља-Тиват, Електропривреда, тачније ЦГЕС избјегава да власницима плати накнаду за ограничење права својине, то јест накнаду за драстично умањење вриједности земљишта, које се налази испод самих водова далековода, тачније, у површини испод жица, без обзира на то што је у питању законска обавеза инвеститора. Наглашавамо да је до сада надокнада штете плаћана само за стубна мјеста, али не и за драстично умањење вриједности имовине власника земљишта, односно за ограничење права својине на читавој површини земљишта изнад ког иду жице далековода, и то у ширини од минимум 110 метара од средишње осе трасе далековода.

И закон о својинско-правним односима и закон о експропријацији и члан 59 Устава Црне Горе гарантују наведено право на накнаду штете приватним власницима земљишта, али и држави и општинама. Имајући у виду да се, на читавој траси далековода, тамо гдје су преко парцела постављене жице, земљиште практично не може више користити, односно да потпуно губи на употребној вриједности, позивамо све грађане, преко чијих имања пролазе или треба да прођу жице далековода, да искористе своја права која проистичу из више важећих закона и туже ЕПЦГ, односно ЦГЕС, и траже обештећење, то јест накнаду за ограничење права својине и драстично умањење вриједности њиховог земљишта.

Евидентно је да државна власт поново омогућава великим компанијама да избјегну да надокнаде штету коју производе на државној имовини, чиме се држава и грађани ускраћују за милионе евра потенцијалних прихода који им сходно закону припадају. Посебно имајући у виду, да власништво државе у одређеном проценту у ЕПЦГ односно ЦГЕС-у не значи да су они ослобођени својих законских обавеза према истој тој држави.

Видимо, дакле, да када је потребно исплатити накнаде мајкама са троје и више дјеце, па и проширити и повећати износ социјалних давања, онда врх државне власти саопштава како држава наводно нема довољно новца. Међутим, када од великих компанија треба наплатити оно што држави припада, тада државни врх стаје у заштиту профитерских интереса тих компанија и њихових власника, а на штету државе и грађана.

Такође, указујемо да се државна власт није супротставила намјери инвеститора да трасу далековода Пљевља-Тиват постави онако како је то инвеститору најпрофитабилније и најједноставније, а не сходно потреби да се сачувају вриједни природни ресурси, односно вриједна државна и приватна имовина. Стога, не само да утврђена траса далековода треба да прође кроз насељена мјеста, угрожавајући здравље становништва и драстично умањујући вриједност имовине, као и кроз подручја са великим туристичким потенцијалом, иако је и лаику јасно да то није морао да буде случај, већ се и не плаћа накнада за то што се ограничава право својине власницима и практично поништава вриједност земљишта на ширем простору којим пролазе водови, односно жице далековода. На овом примјеру се јасно види колико актуелна државна власт заправо не води рачуна о интересима грађана и државе Црне Горе, нити размишља да сачува њене највриједније развојне потенцијале за генерације које долазе.

Владислав Бојовић, члан предсједништва Демократске народне партије и функционер Демократског фронта

Komentariši