PODIJELI

Након сагласности коју је Влада Црне Горе дала Управи за шуме да раскине уговор о концесији са компанијом „Вектра Јакић“, коначно се назире крај агоније ове „најмодерније“ компаније из области дрвопрераде у региону.

Као што је познато приватизација компаније „Јакић“ по ДПС моделу је извршена 2007.године. Исте године је потписан уговор о концесији за коришћење шума на период од 30 година са планираном годишњом сјечом од око 140.000 м³ бруто дрвне масе по изузетно ниској цијени од око 13,50 евра / м³.

На бази ових почетних услова власник Драган Брковић је без грађевинске дозволе приступио рушењу постојећих објеката и изградњи нових са монтажом нових технолошких линија и постројења, у шта је уложено око 100 милиона евра, од чега око 70 милиона кредитних средстава ОТП – банке.

Коначно у октобру 2010.године тадашњи министар, а данашњи потпредсједник Владе и креатор свих предизборних крађа у Пљевљима, Милутин Симовић је приликом обиласка компаније „Вектра Јакић“ са њеним власником Драганом Брковићем и тадашњим предсједником Општине Филипом Вуковићем изјавио: „После доста напора који су предузимани  на  изградњи нових постројења у  фабрици  дрвопрераде  „Вектра Јакић“ сада је сасвим извјесно да ће ова најмодернија компанија у региону почети са производњом наредне године. Биће то уједно и значајан опоравак привреде у Црној Гори“. Предсједник Општине Филип Вуковић је исказао задовољство вјерујући да ће бити више новца у локалном буџету.

Након овог уследило је још једно улагање 3 милиона долара из „ Абу Даби“ фонда, када је други манипулатор ДПС приватизације Предраг Ивановић извршио пуштање пелетаре у погон, са паковањем пријепољског пелета у вреће „Вектра Јакић“.

Имајући у виду да министарство финансија, односно пореска управа није предложила увођење стечаја овој компанији, поставља се основно питање ко је овој компанији обезбиједио и омогућио привилеговано пословање, шта ће се даље дешавати и колику штету су претрпљели општина Пљевља и грађани која се огледа у:

  • Дугу за зараде 200 запослених за 9 мјесеци.
  • Дугу према малим и средњим предузећима.
  • Дугу општине за ненаплаћене концесије и порезе на непокретности.
  • Девастацији локалних и некатегорисаних путева.
  • Изградњи и одржавању шумских путева.
  • Заштити здравља шума,уклањање свих заражених стабала.
  • Узгоју нове шуме на мјесту посјечене.
  • Судбина радника „Грађевинара“ и ”Оптела“.
  • Погрешно уложена велика средства Општине на изградњи факултета и др.

На сва ова питања требало би да одговори надлежно тужилаштво, које се у приватно – јавном партнерству баш угодно смјестило у бившу управну зграду „Грађевинара“. Можда је Драган Брковић баш овом трансакцијом обезбиједио себи угодан живот, пустошење пљеваљских ресурса и заштиту од судских органа.

Пошто је Уговору о концесијама  дошао крај, надамо се да и за њега слиједи заслужна казна. За штете нанијете локалној управи и грађанима Пљеваља слаба утјеха би била евентуално покретање одговорности ДПС приватизације у режији њених промотера у Пљевљима.

У Пљевљима, 09.04.2019. год.                            ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА

Komentariši