У складу са модерним трендом најновијег обрачунавања актуелног црногорског режима са сопственим духовним и моралним вриједностима, историјом, традицијом и бићем свог народа, свакако, неће бити на одмет ни мало подсјећање на ране радове актуелнелокалне властиу Пљевљима. У големој жељи да се додворе својим коверта господарима из Подгорице, стално очекујући веће мрвице са стола, у спровођењу тог страшног наумачаса нису часиле ни пљеваљске „локал-патриоте“ из ДПС-а. Чак су и предњачили, здушно и обилато потпомогнути партнерима из Бошњачке странке и Социјалдемократа.
Чим су 2014. године, уз помоћ коверте и фантома из бирачког списка, постали власт, мислећи да се нешто питају (и да их питају другови одозго), славодобитно су најавили обрачун са прошлошћу. У цијелом галиматијасу „развојних“ идеја и пројеката од којих су Пљевља требала да процвјетају као никада до тада, прво је постављено питање обрачуна са Краљом Петром I ослободиоцем. Наиме, за оне са краћим памћењем подсјећања ради, још прије побједе на локалним изборима, господин Филип Вуковић је најавио да треба промијенити име главне улице у Пљевљима. Ту „напредну“ идеју, објеручке је прихватио, сада већ бивши предсједник општине, Мирко Ђачић, истини за вољу, на нешто другачији начин.
Узалуду се надајући да ће, после двоструке побједе у Пљевљима, Господар одријешити своју позамашну кесу и послати по који грош и за нас, господин Ђачић је на почетку свог краткотрајног, другог мандата, наумио да главну улицу прво адаптира, реконструише, изгради, догради или како год па тек онда да јој промјени име. Прије почетка прекопавања, без пројекта и грађевинске дозволе, најављен је завршетак радова космичком брзином, за невјероватних сто дана. Додуше, то је било у јеку предизборне кампање. На жалост, после четристо дана, центар града и даље личи на Берлин 1945-те. Само кашњење радова и не би било толико страшно, да се не ради и о погрешном (об)рачуну са Краљом Петром. Наиме, предвиђени износ новца грађанки и грађана Пљеваља за овај посао, сада је већ извјесно, биће премашен вишеструко.А да не помињемо пројекат, по ком се „ни ексер није закуцао“ и ревизију истог, за који је залуду бачено тричавих сто хиљада евра. Има се, може се, рекли би зли језици.
Да трагикомедија око главне улице у нашем граду буде још већа, европске архитекте и градитељи широких схватања, не обрачунавају се само са Краљем, двоструким ослободиоцем, већ и са дрворедима липа које посјекоше без имало размишљања. Оно што прво пада у очи, када се прошета градилиштем, јесте сурово поплочавање без остављених мјеста за нове саднице. Упућени кажу да ће некадашње липе бити замјењене жардињерама са некаквим украсним жбуњем. Тако ваљда, тамо они, разумију екологију и поглавље 27. Када ускоро неће бити грађана, шта ће нам и дрвеће.
Новом предсједнику општине и бившем менаџеру, ни кривом ни дужном, запала је сада у дио незахвална дужност, да уз пуну кооперативност са владом Душка Марковића (а не као његов непослушни претходник) доврши развојне пројекте „колосалних размјера“. Да можда у Дом културе усели и неку институцију културе после дванаест година, да улице које називају „урађеним“ заврши, како се људима не би изливале фекалије у куће, да раскрсница код аутобуске не буде компликованија за саобраћај од кружног тока на Славији, јер није урађена у складу са пројектом, да коначно почне пробни рад фамозног постројења за пречишћавање отпадних вода, да ријеши проблем моста у Жидовићима који води „од нигдје ка никуда“, да на Дан државности коначно пусти воду у фонтану… Други блок ТЕ, топлификацију, цементару, аеродрoм, базен и остало не мора завршавати. Нека их само започне у овом мандату па ћемо лако.
А далеко најтежи задатак, за новог предсједника општине и његове сараднике, када се коначно заврши главна улица и засаде жбунови у жардињере, биће да смисле и ново име. Па неће ваљда локални ДПС дозволити да премијер или предсједник државе лично, свечано отварају улицу са именом тамо некаквога српског краља чија је војска два пута окупирала Пљевља! До јуче и сам Србин, врсни омладинац Новака Килибарде, актуелни први човјек општине ће сада морати да се понаша у складу са ставовима главних инжењера расрбљавања Црне Горе. Нека се зове ако треба и Обрада Миша Станишића или Мирашева (далеко било), само не по краљу „агресору“!
Шалу на страну, али играти се није са најновијим наумима аутокефалне Црне Горе, што би рекао Мило Ђукановић. Нећемо ваљда дозволити ми, Пљевљанке и Пљевљаци, ако нас има, да нам трајно мијењају свијест, да нам затиру сјећање на славне личности нашег народа и историје. Радили су без пројекта, без грађевинске дозволе, прекопавали, сјекли и поплочавали, вјежбали архитектонска знања до миле воље, али нека нам не дирају Краља двоструког ослободиоца. Славни Петар I се није предавао ни када су на њега звјерски кидисале двије силне царевине па неће ни овај пут, пред Милом, Душком и Мирашом.„No pasaran“, рекли би Французи. Неће проћи.
Пљевља, 24.06.2019.г ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА
