Ових дана се у држави чуда и апсурда, која се поноси својим миленијумским континуитетом, влада поново „испрсила“ одлуком против воље и интереса сопствених грађана. Нe консултујући апсолутно никога и сматрајући да паметнијих од њих нема, једногласно су донијели одлуку да једну од најљепших и најпространијих планина на Балкану, великодушно уступе пријатељској им НАТО алијанси. Бивши предсједник ЖРК Будућност и црногорски министар за ОНО и ДСЗ, познати мултипрактик и бијели орао из ране младости, на конференцији за штампу каза (и остаде жив) да, војни полигон на највећем пашњаку Балкана, неће утицати на животну средину.
Другим ријечима, кад витешка НАТО војска тамо дође, доћи ће на бојним коњима, са мачевима, штитовима и копљима, а комора ће бити натоварена на магарце. Моторна возила и остала техника на моторни погон биће строго забрањена, због штетног утицаја издувних гасова. За вјежбовна гађања артиљерије, користиће се искључиво лук, стријела и праћка. Барутни гасови и бука ће бити строго забрањени, а од летећих објеката ће бити дозвољени само голубови писмоноше, евентуално по неки соко. Зими, умјесто санки које је донирао НАТО, користиће се искључиво лигуре од домаће, Брковићеве обловине. Опет све због животне средине и по стандардима еколошке нам државе.
Шалу на страну, једна порука и поука од нас из Пљеваља, за све становнике и љубитеље ове дивне планине и све оне који воле природу и ову земљу. И нама су рекли крајем седамдестих година прошлог вијека да термоелектрана неће утицати на животниу средину! И нама су рекли да ћемо доживљети неслућено економско благостање! И нама су рекли да ћемо имати топлификацију града, други блок, Вектру Јакић, пругу и да ћемо сви радити и примати дебеле плате! И? Данас умиру и Пљевља и Пљевљаци, онкологије широм региона су постале други дом многих наших суграђана и суграђанки. Тада смо имали 47 хиљада становника, сада 27, ако и толико! Стари Латини би рекли, паметноме доста.
Не треба бити експерт за одбрану и безбједност да би се премијеру Марковићу и министру Бошковићу поставило једно просто, логично питање. Због чега је војсци која броји пет стотина војника под оружјем потребан војни полигон површине 7.500 хектара? Шта ће, чим и са ким ће тамо да вјежбају, кад сви знамо да од ратне опреме имају само пушке, ашове и кишне кабанице? Више је него очигледно да је ова власт апсолутно спремна да уништи и последње парче земље и неба, оно што су генерације, бољих и храбријих, крваво стекле и оставиле нама, само да би сачувала фотеље, макар и један дан дуже.
Отужна је и смијешна аргументација министра за ОНО и ДСЗ и начелника генералштаба најмлађе НАТО војске, који су немушто покушали да бране неодбрањиво. Од те гомиле небулоза требало би бар да се, у најмању руку, постиде они који су их бирали на те одговорне функције. Господин Бошковић је прво обећао медијима, грађанима и свима које то инересује да ће у сваком тренутку заједно пратити „шта војска ради“! А тек како је „омуњио“ и бригадни генерал Дакић, изјавом да војска планира гађања прије издизања на катуне и након повратка са њих. Ноторне лажи или ноторне глупости, а бојати се да је и једно и друго. Тешко је оцјенити да ли је тужнија или смјешнија држава, за чију војску министар војни тврди да ће у сваком тренутку свак знати шта ради, а први њен генерал да она неће смјети ни ћорак испалити док су овце на паши. Све и да повјерујемо Бошковићу и Дакићу, сумњамо да ће Јенс Столтенберг и НАТО официри баш толико водити рачуна о душевном миру оваца на Сињајевини. Знају и основци да Црна Гора овај полигон не омеђава по сопственим плановима и за сопствене потребе. Додворавање Бриселу и Вашингтону, очигледно нема краја.
Министар мултипрактик, иначе у влади задужен за стамбено збрињавање министара социјалних случајева, можда од превише обавеза и није стизао да се на прави начин бави одбраном и заштитом Монтенегра па му не треба ни замјерати. Мора му се, без обзира на све, одати признање за невјероватан успјех. Није било нимало лако обезбједити кров над главом за чак 95 сиромашних министара и осталих владиних „високих дужносника“ и истовремено водити ресор за ОНО и ДСЗ. Ито збринути под повољним, много повољним условима, какве не могу ни сањати остали грађани. А како је тек премијеру? Министри у срећним државама брину бригу само о народу, а њему још виси о врату и сиротиња у влади!
Да је ово држава у којој би се и Керолова јунакиња Алиса „распаметила“, нама је одавно јасно. Јасно је и да се у земљи чуда ближе још једни избори. Отуда је изненада, на медијску сцену искочио и нови Мило, којем није мило што у Варшави нема делегација Русије и Србије! Није ваљда дотле дошло! Искусни ловац на гласове Срба у Црној Гори циља врло прецизно. Стратешки, мора се признати. Ипак, премијер и министар за ОНО и ДСЗ нису тај калибар. Они су опет, некако за нижу тактику. Њима је задатак да народу који је творац пословице „чије овце тога и планина“ објасне, како је могућа и другачија варијанта. У западном цивилизацијском кругу, којем је Црна Гора одувјек припадала, планина ће бити НАТО-ова, а овце наше.
Пљевља, ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА
8.09.2019.
