Више водите рачуна да не оштетите профит загађивача од 50 милиона евра него о радницима који нису примили плату 10-11 мјесеци.
Измјенама и допунама Закона о акцизама, које је усвојила Скупштина Црне Горе (који важи од 1.августа 2017.године) први пут у ЦГ чланом 1 ставом 1 тачком 3 и угаљ се третира акцизним производом. Члан 53а истог Закона предвиђа да се акциза на угаљ плаћа 0,30 евра по гигаџулу (GJ) бруто просјечне вриједности, чланом 3 предвиђено је да приходи остварени од акцизних производа који се увозе и који се остваре на простору ЦГ припадају буџету ЦГ.
Министарство финансија 22.јануара 2019.године Управи царина даје инструкције да се у 2019.години акциза на угаљ обрачунава 0,15 евра по гигаџулу (GJ) а наредних фискалних година по 0,30 евра по гигаџулу (GJ) бруто просјечне вриједности.
У 2019.години Рудник угља Пљевља по основу акциза по цијени од 0,15 евра у буџет Црне Горе уплатио је преко 1 300 000 евра за првих 8 мјесеци. Ако Рудник угља задржи производњу и за 4 преостала мјесеца, у што сам сигуран да хоће, РУП ће за годину дана у буџет ЦГ уплатити преко 1 800 000 евра.
У 2020. и свакој следећој фискалној години РУП плаћаће акцизе по 0,30 евра по GJ што је дупло већа цијена а и сам износ на годишњем нивоу дупло већи и износи преко 3 600 000 евра.
На XV сједници Скупштине општине предложио сам допуну дневног реда са следећом тачком:
Иницијатива Скупштине оппштине Пљевља Скупштини Црне Горе за измјену члана 3 Закона о акцизама тако што би умјесто што гласи:
Члан 3
Приходи остварени од акциза припадају буџету ЦГ
тај члан гласио :
Члан 3
1.Приходи остварени од акциза на увозне производе приход су буџета Црне Горе.
2.Приходи остварени од акциза на производ на подручју Црне Горе 50% припадају јединици локалне самоуправе на чијем простору се остварују.
Нажалост, одборници владајуће већине нису смјели ни да помисле а камоли да подрже предлог да расправамо и да покренемо иницијативу која је логична и која има упориште у Закону о локалној самоуправи члан 13 став 2.
Влада ЦГ и Рудник угља Пљевља закључили су штетан концесиони уговор и за државу и за општину, зато што по Закону о концесијама 70% концесионих накнада припада општини а 30% држави. Уговор су, нажалост, потписали пљеваљски Подгоричани Предраг Бошковић у име Министарства финансија и Филип Вуковић као директор у име Рудника угља.
На основу концесија наша општина убира приход на годишњем нивоу око 700 000 еура.
Влада Црне Горе, управо да би изиграла Пљевља, додјељује, боље рећи поклања концесије Руднику угља све то ради преко наших Пљевљака а онда на један перфидан, подмукао, покварен начин надокнади приход од Рудника угља за буџет Црне Горе увођењем акциза на угаљ.
Питам вас, поштовани грађани Пљеваља, какве има разлике између концесија и акциза? Па има онолико колико има разлике између шије и врата. Нема никакве разлике, поштовани грађани, има само у називу а и једно и друго су порез.
На истој сједници донесена је Одлука о накнади за заштиту и унапређење животне средине у Пљевљима, по којој ће компаније које загађују нашу животну средину (Рудник угља, ТЕ Пљевља и Градир Монтенегро) издвајати 1,7% од укупног годишњег прихода у буџет општине, што је на годишњем нивоу око 2,5 – 3 милиона евра.
Да је ова одлука донесена 1982.године, када је у рад пуштена ТЕ, она би имала своје значење ( своју улогу ) и могла би се прихватити као ваљана.
У противном, она је компанијама загађивачима наше средине само добродошла, да за ситне новце имају алиби да избјегавају своје Законом предвиђене обавезе за заштиту и унапређење животне средине.
Проглашавати овакву Одлуку добром у времену када је уништена животна цијеле општине а не само града, мислим да је сулудо.
Нажалост, наш предсједник општине, који данас персонификује скупштинску већину, одржавање сједнице Владе у Пљевљима, 17.октобра под опсадом града од стране полиције, доношење поменуте Одлуке, која ће се, сигуран сам, укинути одмах после избора 2020.године (што се може закључити из образложења Одлуке) и лажно обећање изградње болнице у Пљевљима, гјде не рекоше ни када ће почети ни када ће се завршити градња, назва историјским догађајем.
Предсједник општине и ДПС већина брину више хоће ли угрозити профит од 50 милиона евра компанијама загађивачима у нашој општини који имају на годишњем нивоу, и чије су просјечне плате радника преко 800 еура него што брине што му радници у привредним друштвима Гријање и Комуналне услуге не примају по 10-11 мјесеци мизерну плату чији је просјек испод 300 еура на мјесечном нивоу.
Поставља се питање како би наш предсједник назвао догађај доношења Закона о престоници по коме Цетиње сваке године из буџета државе има приход преко 9 милиона еура, а не удишу ни сумпорне ни азотне оксиде, ни ПМ10 ни ПМ2 честице, све то искључиво остварују утицајем и притиском на власт.
Питам грађане Пљеваља да ли икад чуше од предсједника општине Цетиње или неког нижег функционера да назваше овај чин историјским догађајем.
Па наравно да нису ни могли чути зато што Цетињани знају шта хоће и знају да ако ово прогласе историсјким чином неће ништа више добити од државе.
Е управо, поштовани грађани, ради овог снисходљивог, понижавајућег, полтронског, омаловажавајућег, удворничког понашања пљеваљских функцонера, а све ради својих ситних привилегија нажалост Пљевља су ту гдје јесу.
ПРЕДСЈЕДНИК ОО НСД ПЉЕВЉА
Милан Мијо Лекић
