Ustanove obrazovnog sistema dobiće novi model obračuna dodataka na zaradu, na osnovu odluke u kojoj je definisano uvećanje za zaposlene u vrtićima, osnovnim i srednjim školama, obrazovnim centrima i resursnim centrima. Odluka, koju je donijela Vlada, predviđa da zaposleni mogu ostvariti dodatak do 30 odsto osnovne zarade, u zavisnosti od posebnih uslova rada, odgovornosti i složenosti poslova. Prosječna zarada u obrazovanju u oktobru iznosila je 954 eura, što je manje od državnog prosjeka, koji je po najnovijim podacima MONSTAT-a, 1016 eura.
Kako se navodi, odluku o tačnom iznosu dodatka donosi direktor ustanove, a primjena važi za period trajanja školske godine.
Dodatak za zaposlene u predškolskom obrazovanju
Najveći broj dodataka odnosi se na vaspitače i osoblje u predškolskim ustanovama. Za koordinatore vaspitnog rada van sjedišta ustanove predviđeno je uvećanje od četiri odsto, dok zaposleni koji rade u inkluzivnoj nastavi bez asistenta ostvaruju pet odsto.
Vaspitači koji realizuju vaspitno-obrazovni rad dobijaju šest odsto dodatka, a oni koji rade u grupama sa više od 20 odsto djece iznad zakonom propisanog broja – dodatnih tri odsto.
Dodaci su predviđeni i za sekretare, računovođe, administrativno osoblje, defektologe, logopede, pedagoge i psihologe, u rasponu od tri do pet odsto, u zavisnosti od broja djece u ustanovi. Zaposleni u kuhinji ostvaruju najveći pojedinačni dodatak – 10 odsto osnovne zarade.
Osnovne škole
U osnovnim školama najznačajniji dodatak odnosi se na odjeljenjske starješine, kojima se zarada uvećava za 12 odsto. Za nastavnike koji rade u kombinovanim odjeljenjima dodaci se kreću od sedam odsto za dva razreda do 15 odsto za odjeljenja sa četiri i više razreda.
Poseban dodatak od pet odsto predviđen je za rad u više ustanova, rad u inkluzivnoj nastavi bez asistenta i rad u školama udaljenim više od pet kilometara, gdje nedostaje infrastruktura i organizovan prevoz.
Sekretari, računovođe i stručni saradnici ostvaruju od tri do pet odsto, prema broju učenika, dok nastavnici koji izvode četiri ili više predmeta dobijaju dodatnih pet odsto.
Obrazovni centri
Obrazovni centri, kao ustanove koje objedinjuju predškolske i školske programe, prate kombinovani model obračuna. Starješine odjeljenja dobijaju 12 odsto, vaspitači šest odsto, a koordinatori van matične jedinice četiri odsto dodatka.
Zaposleni u više ustanova, te oni uključeni u inkluzivnu nastavu, ostvaruju pet odsto, dok rad u kombinovanim odjeljenjima nosi od sdam do 15 odsto dodatka.
Stručno-administrativno osoblje, uključujući sekretare, računovođe, stručne saradnike i ICT koordinatore, ostvaruje između tri i pet odsto, u zavisnosti od broja učenika, dok kuhinsko osoblje zadržava uvećanje od 10 odsto.
Srednje škole
U srednjim školama, pored standardnih dodataka za odjeljenjske starješine (12 odsto) i rad u više ustanova (pet odsto), uveden je i dodatak od tri odsto za organizatore praktičnog obrazovanja.
Nastavnici koji izvode četiri i više predmeta iz različitih programa ostvaruju pet odsto, dok sekretari, računovođe, defektolozi, bibliotekari, pedagodi, psiholozi i ICT koordinatori dobijaju od tri do pet odsto, u zavisnosti od broja učenika.
Resursni centri
U resursnim centrima, koji rade sa djecom sa smetnjama u razvoju, dodaci su usklađeni sa posebnom prirodom posla. Starješine odjeljenja dobijaju 12 odsto, a vaspitači šest odsto dodatka.
Uvećanje od pet odsto predviđeno je za rad u više ustanova i izvođenje više različitih predmeta, dok zaposleni u pripremi i serviranju hrane dobijaju 10 odsto.
Izvor: CdM
