РЕАГОВАЊЕ
Поводом саопштења под називом „Вријеме је за оставку“, као и претходних медијских интерпретација, неопходно је јасно и недвосмислено указати на чињенице, пошто су у јавности пласиране тврдње које су изостављене или свјесно фабриковане и тенденциозно представљене.
Наводи да је новинару Јавног сервиса било забрањено снимање у просторијама Библиотеке нису истинити. Новинар је упућен на руководиоца установе и обавијештен да снимање може бити реализовано у термину када директор буде присутан, како би поред кадрова била пружена и институционално одговорна и аргументована изјава. Покушај да се поштовање институционалне процедуре представи као забрана снимања представља грубу манипулацију чињеницама и тенденциозно приказује ситуацију супротно од стварног стања. Ово може потврдити и сам новинар, а постојећа писана комуникација може бити учињена јавно доступном.
Приоритет и основни циљ иницијатива запослених је борба за радничка права и колективне интересе у оквиру установе, а не „слобода медија“. Стога се као логично питање намеће: Да ли је сврха тражене оставке, манифест фрустрације због неуспјешне смјене директора, узроковане обавезом спровођења радних дужности или истицање (не)знања о условима снимања у просторијама јавних установа.
Поред тога, у потпуности се игнорише постојање два кључна стручна налаза Института Сигурност: један који се односи на физичку штетност и чија ваљаност важи до 30. марта 2026. године, и други који се конкретно односи на микроклиму и чија ваљаност је до 30. марта 2027. године. Оба налаза недвосмислено констатују да услови рада у просторијама установе испуњавају прописане стандарде и нормативе. Сличне иницијативе запослених постојале су и у периоду претходних директора, што јасно указује на континуитет, а не на било какву специфичну „алармантну ситуацију“ у актуелном мандату.
Наводи о „застрашивању“ и „репресији“ запослених су нетачни. Писани радни налози представљају законску и професионалну обавезу директора и инструмент који обезбјеђује правилно функционисање установе. Запослени који у Библиотеци раде деценију и више, тек су у претходном периоду први пут модерирали књижевне вечери, учествовали у законској ревизији библиотечке грађе, писали прилоге за часопис и водили радионице и друге програмске активности. Све наведено реализовано је искључиво захваљујући увођењу радних налога и система институционалне одговорности, што је видљиво кроз учесталост културних и едукативних садржаја у Библиотеци.
Није показано интересовање за једно од најозбиљнијих питања, нестанак 1.828 књига са Дјечијег одјељења и 314 књига из Читаонице, простора у којем је изношење библиотечке грађе изричито забрањено интерним актима. Одговорност за ове пропусте је институционално и законско питање, а не предмет произвољних медијских напада.
Финансијско пословање установе је у потпуности транспарентно. Чланови Савјета имају увид у финансијску документацију, а сваки ревизор или надлежни орган може без ограничења провјерити сваки сегмент пословања. Покушаји да се кроз медијске конструкције импутира „незаконито пословање“ представљају искључиво покушај дискредитације установе и њеног руководства.
Позиви на оставку, формулисани без иједног доказа о незаконитом или несавјесном поступању, представљају личне анимозитете и медијски притисак. Рад у складу са законом, увођење реда и видљивих резултата јасно потврђују компетентност и одговорност руководства установе.
Што се тиче гријања, потребно је нагласити да је фотографија термометра снимљена на Позајмном одјељењу, простору у којем нема грејног тијела и гдје запослени не бораве. Запослени на Дјечијем одјељењу бораве искључиво у Дјечијој читаоници, гдје температура никада не пада испод 20 степени. Очигледно је да термометар на Позајмном одјељењу не одражава стварне услове рада запослених, те се покушај да се овај податак представи као доказ „екстремне хладноће“ и угрожавања радног процеса показује као нетачан и тенденциозан.
И на крају, као логичан закључак, да ли би моје разрешење загријало град Пљевља или само одређену групу запослених? Јер из свега наведеног произлази да само у Библиотеци, захваљујући радним налозима и институционалном раду, запослени почињу да обављају активности које су годинама занемаривали.
Показано је више него довољно знања, одговорности и капацитета за вођење једне од најважнијих културних институција у граду. Рад директорице и резултати установе препознати су не само у локалној заједници, већ и на ширем регионалном нивоу, што представља недвосмислени доказ професионализма и институционалне компетентности.
Бојана Ђачић, директорица ЈУ Народна библиотека „Стеван Самарџић“ Пљевља
