Нова српска демократија је поводом обиљежавање мартовског погрома 2004. године саопштила да сјећање на март 2004. године није само подсјећање на трагедију, већ и позив на одговорност, да се истраје у залагању за мир, правду и достојанство сваког човјека. Истакли су да и данас Срби на Косову живе у околностима које често изазивају осјећај несигурности и забринутости за основна људска права.
Саопштење Нове српске демократије преносимо интегрално.
Нова српска демократија са дубоким пијететом и осјећајем хришћанске саосјећајности обиљежава сјећање на трагичне догађаје из марта 2004. године, када је српски народ на Косову и Метохији претрпио тешка страдања која су оставила неизбрисив траг у нашем колективном памћењу. Тих дана страдали су невини људи, многи су остали без својих домова, сигурности и основног права на миран живот.
Посебну бол изазива сјећање на разарање православних светиња, храмова и манастира који не представљају само културно-историјско наслеђе, већ духовне стубове и колијевку Српске православне цркве. Њихово уништавање није било само напад на грађевине које су биле под посебном заштитом UNESCO-a, Европске уније и Уједињених нација, већ и на вјеру, идентитет и вјековно присуство српског народа на тим просторима.
Сјећање на март 2004. године није само подсјећање на трагедију, већ и позив на одговорност, да се истраје у залагању за мир, правду и достојанство сваког човјека. Управо зато, са посебном пажњом указујемо да и данас Срби на Косову и Метохији живе у околностима које често изазивају осјећај несигурности и забринутости за основна људска права.
Питања која се тичу свакодневног живота, укључујући и административна рјешења која могу довести до тога да људи који вијековима живе на својим огњиштима буду третирани као странци у сопственом завичају, захтијевају посебну осјетљивост, одговорност и пажњу цијеле међународне заједнице. Такви изазови подсјећају да је неопходно доследно поштовати универзалне принципе слободе, равноправности и људског достојанства, те да се бројна отворена питања рјешавају искључиво дијалогом.
Вођени вјером у мир, праштање и заједништво, као темељне хришћанске вриједности, остајемо посвећени изградњи друштва у којем ће сваки човјек бити сигуран и поштован. Само кроз дијалог, разумијевање и уважавање можемо градити будућност у којој се трагедије из прошлости никада више неће поновити.
Нека нам сјећање на страдање буде и молитвени подсјетник да чувамо мир, достојанство и вјеру, као најдубље вриједности које нас одржавају и повезују.
