Поводом Свјетског дана фотографије, који се обиљежава 19. августа, огласили су се из Завичајног музеја Пљевља.
Њихову објаву преносимо интегрално.
Данас се обиљежава Свјетски дан фотографије, а уједно је и двије стотине година од тренутка када су први зраци свјетлости заувијек забиљежени на површини материјала. Овај умјетнички и научни пут започео је визионарским подухватима Joseph Nicéphore Niépce, који је 1826. године кроз прозор свог атељеа удахнуо живот првом трајном фотографском запису на свијету. Наставио се преко Daguerre и изума дагеротипије која је 1839. године опчинила и затекла свијет својим кристално чистим детаљима, све до William Henry Fox Talbotа, чији је изум калотипије, фотографског негатива омогућио да се један заустављени тренутак бесконачно умножава.
Њихова иновативност није само створила нови медиј, већ је поклонила човјечанству нове очи и потпуно промијенила начин на који људско друштво памти, посматра и чува своју историју.
Развој фотографије у Пљевљима везан је за другу половину XIX вијека и долазак страних путујућих фотографа, који су углавном стизали у Пљевља заједно са аустроугарском војском, међу којима се посебно истиче значај атељеа Schaffer, који је на полеђини својих фото-картона имао одштампане ликове управо три великана фотографије; Niépcea, Daguerrea и Talbotа, исказујући им тако својеврсно поштовање.
Прекретницу у пљеваљској фотографији чини Никола Настић, први пљеваљски фотограф школован у Бечу, гдје 1888. године одлази да изучи фотографски занат. По повратку у завичај, Настић 1892. године отвара први фото-атеље у Пљевљима, које је садржало и бријачницу за уређивање, као и богато опремљен гардеробер да се за свечани чин сликања обуче посебна одјећа. Настић је такође посвећивао велику пажњу детаљима, па је полеђине својих фото-картона красио изузетно елегантном украсном штампом са препознатљивим заштитним знаком и логотипом свога атељеа.
На локалну сцену утицали су и угледни атељеи из других градова, попут чувеног Атељеа Кениг у којем је настао портрет Танасија Пејатовића, једног од оснивача и првог директора Пљеваљске гимназије, од 1901. године. Бавио се фотографијом, а његов стари фото-апарат и данас се са посебним пијететом чува у Збирци породице Пејатовић Завичајног музеја Пљевља.
Након Николе Настића, породични посао и љубав према објективу преузима његов син Љубо, од кога 1932. године радњу откупљује Сава Милић, фотограф који је занат испекао у Сарајеву. У послу помагала супруга Аница, која је тајне фотографије изучила у Осијеку, код познатог мајстора Бајсмана.
Посебно живописну страницу чини појава фото-разгледница, малих картона које су свијетом носиле слике наших улица. Првобитно су их израђивали страни издавачи, попут Атељеа Spiegel и Julius Goldberger, а убрзо им се придружују и домаћи мајстори, Сава Милић, Мишо Живковић и Лазар Живковић, чији се драгоцјени радови чувају у нашем музеју.
У музејској дјелатности фотографија има непроцјењиву, двоструку улогу. Она најприје настаје као детаљан и неумољив документ.
Фотографија кроз тихи проток времена прелази пут од обичног регистраторског документа, она сама израста у самосталан, драгоцјен музејски предмет. Као таква, она постаје незамјењив дио наше културне баштине, свједочанство о визуелном идентитету, духу једног доба, племенитој естетици и свакодневном пулсу прошлих времена.
