У издању ЈУ Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ Пљевља из штампе је изашао историјски роман „Петар Кршикапа и владика Раде“ аутора Славка Јекнића.
Ослањајући се на историјске личности, догађаје и друштвене прилике које су обиљежиле црногорску прошлост XIX вијека, аутор документарну основу повезује са књижевном имагинацијом и гради слојевиту причу о власти, части, датој ријечи, освети, жртви и моралној одговорности. Историја у овом роману није сведена на хронолошко низање чињеница, већ је представљена као простор људских избора, унутрашњих сукоба и далекосежних посљедица.
Радња је смјештена у вријеме владавине Петра II Петровића Његоша, раздобље обиљежено сложеним политичким односима, честим сукобима и настојањима да се очува слобода у условима непрекидних спољашњих притисака. Један од важних историјских ослонаца романа представља погибија Смаил-аге Ченгића на Мљетичку 1840. године, догађај који је временом прерастао оквире историјске чињенице и постао дио народног предања и колективног памћења.
Посебно мјесто у дјелу припада Петру Кршикапи, носиоцу традиционалног јуначког морала, чији се карактер темељи на вјерности датој ријечи, осјећању дужности и спремности на личну жртву. Насупрот њему стоји владика Раде, духовни и свјетовни господар суочен са одговорношћу власти и одлукама које налажу сложене историјске околности. Кроз њихов однос отварају се питања сукоба личне савјести и интереса заједнице, политичке нужности и моралних начела, правде и одговорности. У романескну цјелину укључене су и бројне друге личности, међу којима су Новица Церовић и Смаил-ага Ченгић, као и припадници различитих братстава и племенских заједница. Њихове судбине обликују ширу слику времена у којем су част, завјет, припадност и обавеза према заједници пресудно усмјеравали живот појединца. Значајну улогу имају и простори Цетиња, Биљарде, Ловћена, Ускока, Мљетичка, Липника и Гацка, који у роману постају носиоци историјског и културног памћења. Језички и стилски ослоњен на традицију усменог приповиједања, роман оживљава дух епохе, њене обичаје и вриједносни поредак. Истовремено, питања односа појединца и власти, личне савјести и друштвене обавезе, трагања за правдом и очувања достојанства дају дјелу значење које превазилази вријеме о којем приповиједа.
Славко Јекнић рођен је 4. јануара 1962. године у Крњој Јели, у општини Шавник. Дипломирани је економиста, књижевник, епски пјесник и истакнути народни гуслар. Био је првак Србије и Савеза српских гуслара, а звање народног гуслара стекао је 1996. године. Побједник је Фестивала гуслара Србије, одржаног 2000. године у Обреновцу, и Фестивала Савеза српских гуслара, одржаног 2008. године у Краљеву. Добитник је Златне повеље Савеза српских гуслара, награде за животно дјело „Вишњићев вијенац“ и књижевне награде „Радован Бећировић Требјешки“ за стваралаштво у области епске поезије. Обављао је дужност предсједника Савеза српских гуслара, предсједника Удружења Дурмитораца у Београду и Завичајног удружења Ускока „Боан“ у Београду. Члан је Српске књижевне задруге и Клуба писаца „Чукарица“. Аутор је романа „Снови и синови Илије Ћирова“, „Крст Глигора Мучалице“, „Родослов Здувача“ и „Дробњачки војвода“, књиге приповједака „Планинске тајне“, књиге о гуслама и традицији „Гусле наше свете“, као и више збирки поезије, међу којима су „Шапат ускочких трава“, „Слободарска здравица“, „Мелодије срца“, „Горштачки кодекс части“, „Господар ријечи“ и „Јуначки поменик“. Приредио је и објавио двије књиге из заоставштине свога оца, учитеља Радослава – Пилета Јекнића. Радни вијек провео је у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, а пензионисан је у чину пуковника полиције. Живи и ствара у Београду.
Објављивањем романа „Петар Кршикапа и владика Раде“, ЈУ Народна библиотека „Стеван Самарџић“ наставља издавачку дјелатност усмјерену ка очувању историјског, књижевног и културног насљеђа и подстицању савременог стваралаштва утемељеног у националном памћењу.
